Prvi ciklus radionica: avgust/septembar 2013.

Održan je u sve tri države, pod vođstvom instruktora savremenih cirkuskih veština iz trupe „Kapilotrakte“ (Francuska). Učestvovalo je po 20 mladih ljudi iz sva četiri grada. Radionice su bile posvećene savladavanju veština akrobatike, žongliranja, pantomime, glume, pirotehnike i pravljenja cirkuskih mašina. Obuka je trajala po 10 dana, a nakon toga su učesnici prezentovali stečena znanja na ulicama Tirane, Varaždina i Novog Sada (tokom Festivala uličnih svirača). Radionice za mlade iz Gračanice počele su nešto kasnije, a učesnici su se po završetku predstavili takođe u Novom Sadu.

Drugi ciklus radionica: mart/april 2014.

Ovog puta, instruktori su bili iz trupe „Heliks“, vodećeg uličnog pozorišta Grčke, na čelu sa rediteljem Nikosom Kacipapasom. Obuka je osmišljena kao nadgradnja prethodnih iskustava, sa lekcijama iz oblasti pantomime i glume, scenarija i scenske organizacije, pevanja, plesanja i režije predstava u javnom prostoru, kao i kontakta sa publikom. Po dve trupe su se ujedinile (Novi Sad i Gračanica, Varaždin i Tirana), a nakon deset dana rada usledile su prezentacije. U Novom Sadu je to bila spektakularna klovnovska predstava „Ludilo dana“, u kojoj su, pored učesnika radionice, zaigrali i štićenici Dečijeg sela iz Sremske Kamenice, gde je i izvedena ova zanimljiva scenska igra. Druga trupa je svoj performans izvela na ulicama Varaždina, a učesnici su se predstavili kao anđeli, deleći građanima cedulje sa porukama lepih emocija, uz osmehe i zagrljaje.

Treći ciklus radionica: avgust 2014

I konačno, veliko finale! Projekat se u potpunosti preselio u Novi Sad, gde su se okupili probrani učesnici iz sva četiri grada, ukupno njih 20. I svi instruktori su se našli na istom mestu, ovog puta i Francuzi iz „Kapilotrakte“ i Grci iz „Heliksa“. Polako se krenulo u poslednji ciklus radionica sa konačnim ciljem – napraviti završnu predstavu kojom će se predstaviti novoformirana trupa. Tri sedmice vežbanja uglavnom su proticale na sportskim terenima Sokolskog doma u centru grada, a sasvim neobična, šarena i razigrana družina privlačila je pažnju prolaznika nesvakidašnjim aktivnostima. Tako su polako počeli da se naslućuju obrisi predstave u nastanku. Veliki posao uključivao je bukvalno sve segmente: scenario, koreografiju, scenski pokret, scenografiju, kostimografiju, rasvetu, scenske efekte i originalnu muziku za predstavu. I sve su to uradili sami učesnici, uz malu pomoć instruktora, koji su se pobrinuli za one najsloženije elemente.