Podgrađe – nova šansa!

Nova regulacija odnosa privatno – javno u tranzicionim društvima se ogleda i kroz upotrebu javnog gradskog prostora. Komercijalizacijom javnog prostora, granica javnog se progresivno povlači u korist privatnog sektora kako bi se obezbedile„lukrativnije namene i otvorila nova radna mesta“. U zonama graditeljskog nasleđa javni prostori su istovremeno i najvrednije javno kulturno dobro i najprivlačniji komericijalni resurs za razvoj industrija zabave i noćne ekonomije, zbog čega je spektar zainteresovanih aktera znatno širi.

Jednoznačnost u alokaciji javnog prostora kao javnog dobra u premaloj pešačkoj zoni starog gradskog jezgra Novog Sada, dominantni je proces poslednjih godina. Kulise istorijskih i stilskih objekata, bez obzira da li su obnovljene, zapuštene ili naružene reklamnim „ukrasima“, poželjno su okruženje za različite delatnosti, a njihov mali broj nije dovoljan za sve zainteresovane aktere naraslog grada. „Privlačnost“ ove zone je uglavnom bazirana na modelu kombinacije noćnih klubova/kafića/lokala brze hrane koji letnjim baštama otežavaju dopunska tumačenja, druge namene i slobodne komunikacije. Iako je veliki deo prostora privatizovan, pretežno za ugostiteljstvo, postoje povremene aktivnosti različitog kulturnog spektra, od malih sajmova (vinarstva, meda, knjiga, lokalnih zanata…) do festivala, koncerata i drugih aktivnosti karakterističnih za tradicije evropskih gradova. Nema sumnje da je kulturno-istorijska i arhitektonska vrednost jezgra Novog Sada privlačna za različite aktere čije potrebe, na neki način, balansiraju nadležne gradske institucije. Ipak, nasuprot trudu, ugostiteljstvo svojom skromnom kulturnom i duhovnom ponudom, preuzima primat, a korišćenje prostora za druge aktivnosti postaje otežano ili nemoguće.

Jedan deo Novog Sada, bogatog i vrednog materijalnog i nematerijalnog nasleđa, u tom smislu je ostao nedirnut i (na sreću) zaboravljen. Petrovaradinska tvrđava, a posebno Podgrađe su u mentalnoj mapi Novosađana nešto daleko, visoko i nesavladivo. Dodatna neatraktivnost Podgrađa je i njegova funkcija prometnog saobraćajnog koridora, okruženje devastiranih objekata i javnih prostora. Ipak, vrednost ovog neiskorišćenog kulturnog i prostornog resursa Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave je nesumnjiva. Javni prostor je, za sada, neupotrebljiv u glavnoj Beogradskoj ulici zbog intenzivnog saobraćaja (zagađenje vazduha, buka, nedostatka prostora) i delimično blokiran parkinzima u Štrosmajerovoj i Ulici prote Mihaldžića, ali u celini, Podgrađe ima nesporan potencijal za reanimaciju, uz obnovu fasada i javnih prostora, infrastrukture i dobar menadžment saobraćaja. Uz ovakav pristup, imali bismo priliku da organizujemo i kvalitetno usmeravamo aktivnosti, tražeći balans između kulture i zabave, komercijalnog i nekomercijalnog, protežirajući javni interes i konstatnu brigu za jednaku dostupnost prostornog resursa u vrednom kulturno-istorijskom okruženju Podgrađa. Ovaj cilj se postiže partnerstvom i saradnjom sa relevantnim akterima preko poznatih modela uspostavljenih u inostranoj praksi.

Ako se pešačka zona novosadskog gradskog jezgra profilisala isključivo kao ugostiteljska i komercijalna, nekoliko ulica Podgrađa mogu biti novi poligon za ravnopravniju podelu među zainteresovanim akterima, reartikulaciju vrednosti gradske zajednice, ali i za obogaćivanje i decentralizaciju kulturne i zabavne ponude Novog Sada. Osmišljavanje konkretnog modela za Novi Sad i Petrovaradinsku tvrđavu i obezbeđenje njegove dugoročne primene, bio bi jedan od najboljih doprinosa izgradnji Novog Sada kao prestonice kulture.

Darko Polić, arhitekta